О књизи: 2011 / „У Липиаги је још увек преживела шума која је дала име имању и топло ме дочекала под својом мирисном сенком. Истина, није била велика, али респектабилна запремина дрвећа говорила је о њеној издржљивости. У њеном веселом мирисном лишћу лепршале су и певале веселе птице, а у њима је заиграно лепршао нежни ветар. Било је и тихо и мистериозно. До имања је водила чистина на којој су гране висиле испреплетене као свод. А имање је, као и обично, седело на брежуљку и гледало у реку…»